Polaganje suze sa 12 bijelih ruza i 1 crvenom u cast Slađane koja preminula 2006.

U to vreme su hrvatske i muslimanske vojne snage pod blokadom držale „posavski koridor“, koji je povezivao Bosansku Krajinu i Srbiju. Ovim je bilo onemogućeno da se potreban kiseonik do Banje Luke dostavi kopnom. Jedni put kojim je kiseonik bilo moguće dostaviti je vazdušni, ali zbog zabrane leta nad teritorijom BiH od strane Saveta bezbednosti, avionu koji je trebao da iz Beograda dostavi kiseonik za Banja Luku nije bio dozvoljen let.

Upućeni su mnogi apeli za pomoć putem radija, televizije, Glasa Srpskog i ostalih novina, ali iako su predstavnici UNICEF-a i ostalih međunarodnih humanitarnih organizacijama bili dobro upoznati sa ovim problemom, avion sa bocama kiseonika je nekoliko dana čekao dozvolu za poletanje koju na kraju nije dobio. Nedugo zatim zbog nedostatka kiseonika umire 12 novorođenčadi na Klinici za dečije bolesti u Banjoj Luci. Iako su doktori pokušali da upotrebe „industrijski kiseonik“ kojeg su dobili od VRS i nekoliko privatnih poduzetnika, kao i od nekoliko građana, to je bilo nedovoljno da se bebe spasu.

Nakon sedam dana od datuma smrti poslednje umrle bebe, Vojska Republike Srpske uspostavlja koridor sa Srbijom, kojim se od tada kiseonik redovno mogao dostavljati.

Preživele bebe

• Slađana Kobas; rođena 18. juna 1992. godine i jedina je preživela beba od 22. maja do 19. juna 1992. godine. Zbog nedostatka kiseonika ozbiljno joj je bilo narušeno zdralje, pa joj imala trajno oštećenje vida, mozga i pluća, a kasije se bezuspešno borila i sa rakom kostiju. Slađana Kobas je preminula 9. februara 2006. godine u 13. godini života. Sahranjena je 11. februara 2006. u Prijedoru.
  
• Marko Medaković; rođen 21. juna 1992. godine, nakon rođenja je bio bez kiseonika oko 10 minuta što je dovelo do toga da diše sa trećinom pluća, cerebralne paralize, hematoma na mozgu i krivljenja kičme. O njemu je Snježana Brezo snimila dokumentarni film koji će biti prikazan na Berlinskom filmskom festivalu.